Connect 2020 Neum
Film Interstellar je jedan od najznačajnijih naučno-fantastičnih filmova u posljednjoj deceniji. Ovaj film je savršena prilika da doživite vizuelno iskustvo putovanja kroz svemir, koje će vam, nadamo se, približiti često teško shvatljive naučne fenomene. Vjerovatno ste se prije susreli sa pojmovima kao što su crne rupe, dilatacija vremena, egzoplanete i sličnim. Međutim, šansa je da nemate jasnu sliku.
Svi vizuelni efekti koje možete vidjeti u Interstellar su bazirani na stvarnim naučnim činjenicama i proračunima. Interstellar je režirao i koproducirao Christopher Edward Nolan, britansko-američki redatelj, scenarist i producent. Njegovi filmovi su 34 puta nominovani za Oskara, a osvojili čak deset. Interstellar je dobio jako pozitivne kritike za svoj scenarij, režiju, teme, vizuelne efekte, emocionalnu dubinu, glumu i ambiciju. Također, na 87th Academy Awards 2015. godine, osvojio je nagradu za najbolje vizuelne efekte.
Teorijski fizičar Kip Thorne, čiji je rad inspirirao film, na njemu je radio kao znanstveni savjetnik i izvršni producent. Kao ekspert za crne rupe i crvotočine, on je proveo matematičke proračune koje su umjetnici pretvorili u filmsku magiju. Thorn je nagrađen Nobelovom nagradom iz fizike 2017. godine zajedno sa Rainer Weissom i Berrye Bariskom „za značajne doprinose LIGO detektora i za opservaciju gravitacionih talasa“. U Novembru 2014. godine također je objavljena knjiga „Nauka Interstellar-a“ koju je napisao Kip Thorne i u njoj objašnjava naučne koncepte koji stoje iza kosmoloških ideja filma.
Vrlo je verovatno da nismo jedini na koje je film ostavio ogroman utisak već pri prvom gledanju, a sigurni smo i da ima onih koji su ga pogledali više puta. I ne samo to, neke od nas je upravo ovaj film podstakao da razmišljamo o nauci na pozitivan način i bio okidač da napravimo prvi korak ka cilju da postanemo jedni od onih koji će promeniti svet baveći se naukom. Sigurni smo da među vama ima onih koji ni ne slute da će na njih, kao što ni mi nismo slutili da će na nas, upravo ovaj film znatno utjecati i promijeniti pogled na nauku, inspirisati vas i motivisati da i sami krenete ovim putem. Naime, film pored samih naučnih fenomena ističe i značaj nauke, kao i značaj naučnika za opstanak i razvoj cjelokupnog čovječanstva.
SPOILER ALERT
U Interstellar-u budućnost Zemlje ugrozile su katastrofe, glad i suša. Postoji samo jedan način da se osigura opstanak čovječanstva: međuzvjezdana putovanja. Novootkrivena crvotočina u dalekim dosezima našeg Sunčevog sustava omogućuje tim astronautima da odu tamo gdje nitko prije nije otišao, planet koji možda ima pravo okruženje za održavanje ljudskog života.
Cooper (Matthew McConaughey) i njegova koleginica Amelia Brand (Anne Hathaway) zajedno sa svim ostalim članovima posade Endurance, odlaze na misiju kroz crvotočinu koja će junake usmjeriti prema kolonizaciji na nekoj od egzoplaneta. Oni su odvojeni od svega onoga što ih definira: njihovih voljenih, ličnih historija, kulture, pa i same planete. Ostali likovi filma također imaju jako bitnu ulogu što ćete primjetiti kada budete gledali film.
DILATACIJA VREMENA
Jedan od fenomena iz fizike koji se pojavljuju u Interstellaru je dilatacija (produženje) vremena koja je usko vezana uz Einsteinovu specijalnu teoriju relativnosti. No, što je to zapravo?
Prema Einsteinu vrijeme teče sporije onome koji se giba u odnosu na onoga koji miruje. Ovo je zanemarivo za „normalne“ brzine a dolazi do izražaja tek kod relativističkih brzina tj. brzina koje su usporedive s brzinom svjetlosti.
Prvi trenutak u filmu koji „golica“ maštu je scena u kojoj McConaughey razgovara sa svojom kćerkom i objašnjava joj kako će izgledati njegovo putovanje. Tada spominje da će oni možda biti jednako stari kad se on vrati što je nju razljutilo. Već na početku filma uviđamo da će ovaj fenomen biti jako bitan u filmu.
Također po teoriji vrijeme teče sporije u poljima s većom gravitacijom. To je isto lijepo prikazano u filmu. U potrazi za novim mjestom za život McConaughey i Anne Hathaway dolaze na površinu planeta koji kruži blizu crne rupe. Naravno, na površini tog planeta gravitacija je jako velika te je zbog toga jedan sat na tom planetu kao 7 godina na Zemlji. Zbog komplikacija su se morali zadržati duže od očekivanog na tom planetu te pri povratku na svemirski brod, koji kruži mnogo dalje, shvaćaju da je prošlo 23 godine.
Uz ovu pojavu se vežu mnogi problemi poput problema blizanaca ili paradoksa blizanaca kako ga neki zovu. Zamislimo da jedan od blizanaca ostaje na Zemlji a drugi ide na svemirski brod i putuje svemirom brzinom približnom brzini svjetlosti. Tada će vrijeme za njega teći sporije u odnosu na onoga koji je na Zemlji. Te nakon nekog vremena kada se putnik vrati na Zemlju opaža da je mlađi od brata koji je ostao na Zemlji.
Slična stvar se događa u filmu, samo što se u filmu ne radi o blizancima nego o ocu i kćeri. Kada McConaughey odlazi na misiju u svemir kćer mu ima desetak godina. U svemiru on, preko ekrana, prati njeno odrastanje.
Kad se vratio na Zemlju zatekao je tu sasvim nove ljude, vidio je kćer koja je sada bila starija od njega. Za nju je prošlo dosta vremena, nekih 70, 80 godina dok je za njega to bilo možda par godina.
Možemo zaključiti kako je u filmu jako dobro obrađen fenomen dilatacije vremena po Einsteinovoj specijalnoj teoriji relativnosti i vjerujemo da bi Einstein bio ponosan na ovaj film.
CRNE RUPE
Jedan od najopasnijih izazova pred kojim se junaci Interstellar-a nalaze jeste suočavanje sa crnom rupom, tzv. Gargantua-om. Crne rupe predstavljaju kompaktne objekte nastale nakon gravitacionog kolapsa zvezda ogromne mase. Gravitacioni kolaps se dešava kada unutrašnji pritisak zvezde postane nedovoljan da se suprostavi sopstvenoj gravitaciji zvezde. Ovo se obično dešava kada zvezda ima premalo goriva da održava svoju temperaturu kroz proces nukleosinteze. Crne rupe mogu nastati kada masa kolapsirajuće zvezde ima preko 5 masa Sunca. Njih odlikuje veoma jako gravitaciono polje iz kog ne može da pobegne čak ni svetlost te se posada Endurance-a nalazi pred najopasnijom preprekom na njihovoj misiji.
U prikazivanje crne rupe je ušlo dosta truda, toliko da je producentska ekipa angažovala nobelovca Kip Thorne-a s čijom pomoću je tim ljudi zaduženih za specijalne efekte uspeo da na veoma realističan način prikaže događaje na horizontu crne rupe (to the best of our knowledge).
Ova saradnja filmskih umetnika i naučnika nije stvorila samo kvalitetan film nego je čak i iznedrila dva naučna rada iz astrofizike (jedan od tih radova možete pronaći ovde) što dalje pokazuje da je ovakav tip saradnje veoma koristan ne samo za filmsku nego i naučnu zajednicu i samim tim celo stanovništvo.
EGZOPLANETE
„Postoje dve mogućnosti: ili smo sami u univerzumu, ili nismo. Obe su podjednako zastrašujuće“, poznata je rečenica britanskog pisca Artura Klarka. Pitanje postojanja života u svemiru u bilo kojoj formi, izvan planete Zemlje, je svakako jedno od najintrigantnijih, kako za astrofizičare, tako i za sve ostale, a svima nam prođe kroz glavu s vremena na vreme. Ovaj motiv je samim tim jedan od neizbežnih u sci-fi filmovima, a u nešto drugačijem, ali dosta sličnom obliku se provukao i kroz film Interstellar. Naime, glavno pitanje Interstellara jeste postoje li uslovi u kojima bi ljudska vrsta mogla opstati na planetama izvan Sunčevog sistema, odnosno, kako ih naučnici zovu, egzoplanetama.
Ovo pitanje je samo po sebi interesantno, ali bi predstavljalo rešenje i u slučaju kada bi nam pretila neka egzistencijalna opasnost. Ideja apokalipse je takođe iskorišćena i javlja se kao osnovni pokretač dalje radnje filma. No, svakako je naš život u Sunčevom sistemu ograničen i samim rokom trajanja našeg sistema, odnosno zvezde Sunca. Opšte je poznato da će u veoma dalekoj budućnosti (za oko 4.5-5.5 milijardi godina) Sunce završiti svoj život, a samim tim će se okončati i život na Zemlji. Iako je to problem daleke budućnosti (i trenutno nam u tom pogledu ne gori pod nogama!), autori filma Interstellar su se odlučili na nešto drugačiji pristup. U filmu, svetu preti opasnost od istrebljenja usled nešto drugačije prirodne katastrofe.
Svemirska letelica Endurance koja vodi na ovaj veličanstveni put glavne likove filma Interstellar, sleće na nekoliko egzoplaneta od kojih se posada nada da bi barem jedna mogla biti odgovarajuća našoj formi života. Iako nijedna od njih nije idealna za život kakav mi poznajemo, moglo bi se reći da je ovo jedno od osnovnih pitanja koje nas sve pokreće. Svi znamo da je za bilo kakav vid života neophodno postojanje vode, kao i to da se data planeta nalazi u habitabilnoj, odnosno „Goldilocks“ zoni. Termin Goldilocks potiče od engleske reči za Zlatokosu, a razlog zašto je habitabilna zona nazvana upravo po njoj jeste poznata priča o Zlatokosi u kojoj ona ne može da pojede ni pretpolu, a ni previše hladnu kašu, što se može poistovetiti sa time da planeta, da bi na njoj mogao opstati život, ne sme biti ni previše blizu, a ni previše daleko od zvezde u odnosu na koju rotira.
Naučno gledajući, iako se u ovom filmu pojavljuju planete koje u stvarnosti nisu otkrivene, to ne isključuje mogućnost da negde u univerzumu one zaista i postoje. Misija Kepler je u periodu od 2009. do 2018. otkrila 2662 planete izvan Sunčevog sistema, a zajedno sa svojim naslednikom, misijom Tess, preko 4000. Ono što trenutno možemo da radimo jeste da posmatramo svemir uz pomoć teleskopa, a interesantna je i činjenica da je Nobelova nagrada iz fizike 2019. godine dodeljena za otkriće egzoplanete koja orbitira oko zvezde nalik Suncu, a relativno skoro (u proteklih mesec dana) napravljena je i prva slika solarnog sistema koji podseća na naš i njegove dve planete. Ovaj sistem nalazi se aproksimativno na udaljenosti od 300 svetlosnih godina od našeg sistema. Trenutno, ne postoji način na koji bismo mogli da dospemo do jedne takve planete. Naša planeta, Zemlja, je naš jedini dom i stoga vrlo je važno kako se prema njoj odnosimo.
Quantum Pickle 